Ispitivanje stavova o homoseksualizmu i nekim seksualnim parafilijama 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Filozofski fakultet, Novi Sad

Rezime
Ključne reči: seksualnost, homoseksualnost, seksualne predrasude, homofobija, seksualna parafilija, ANOVA
Uvod
Seksualna orijentacija podrazumeva emocionalnu, seksualnu ili nagonsku privlačnost izraženu prema nekoj osobi. Ovaj deo seksualnosti se lako razlikuje od njenih drugih komponenti, a to su: biološki pol, polni identitet (osećaj za biti muškarac ili biti žena) i rodne uloge (već unapred određene norme muškog i ženskog ponašanja). Seksualna orijentacija ide od isključive homoseksualnosti do isključive heteroseksualnosti, a uključuje i različite forme biseksualnosti. Različita je od seksualnog ponašanja, jer se odnosi na osećanja i način na koji je koncipirana neka ličnost. Ljudi mogu i ne moraju da izraze svoju seksualnu orijentaciju u svom ponašanju.
Ljudi ne mogu da biraju da li će da budu homo, bi ili heteroseksualci. Seksualna orijentacija pojavljuje se kod većine ljudi u ranoj adolescenciji bez prethodnog seksualnog iskustva. Iako možemo da biramo da li da reagujemo u skladu sa našim osećanjima, neki psiholozi smatraju da seksualna orijentacija nije svestan izbor koji se može promeniti.
Psiholozi, psihijatri i ostali koji brinu o mentalnom zdravlju slažu se da homoseksualnost nije bolest, mentalni poremećaj ili emocionalni problem. Preko 35 godina dobro koncipiranog i objektivnog naučnog istraživanja je pokazalo da homoseksualnost sama po sebi nije povezana sa mentalnim poremećajima, emocionalnim ili socijalnim problemima. Ako je ikada posmatrana kao bilo šta od navedenog to se dešavalo zbog pristrasnih informacija sa kojima se raspolagalo, a koje su se ticale samo onih ljudi koji su posećivali terapeute. Kada su se u obzir uzeli svi ostali, ideja da je homoseksualnost mentalni poremećaj brzo je odbačena.
Ljudi homoseksualne ili biseksualne orijentacije dugo su stigmatizovani. Sa jačanjem gej političkog pokreta u kasnim 60- im, homoseksualizam koji je okarakterisan kao imoralan, kriminalan i bolestan počeo je da se sve više posmatra. Kada je 1973. godine Američka psihijatrijska asocijacija okarakterisala ovu orijentaciju kao psihijatrijsku dijagnozu, pitanje zbog čega neki heteroseksualci gaje jako negativne osećaje prema homoseksualcima počelo je ozbiljno da se uzima u obzir sa naučne tačke gledišta.
Homofobija
Društveno razmišljanje o seksualnoj orijentaciji kristalizovano je u terminu homofobija, koji je psiholog heteroseksualac George Weinberg prvi put upotrebio kasnih ’60-ih.Weinber je ovaj termin iskoristio kako bi okarakterisao užasavanje heteroseksualaca kada se nađu u neposrednoj blizini homoseksualca, kao i samoprezir koji neki sami homoseksualci osećaju. U štampanoj verziji, reč se po prvi put pojavila 1969., da bi dodatno bila nadugo komentarisana u Weinbergovoj knjizi iz 1972. „Society and the Healthy Homosexual“. Neke od definicija homofobije su »averzija od gej ili homoseksualnih ljudi njihovih stilova života ili kulture« i »ponašanje ili čin baziran na ovoj averziji«. Neke, pak, s druge strane definišu homofobiju kao iracionalan strah od homoseksualizma.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com